radosrbinideuvojnike - aleksandrovac požarevački

Иди на садржај

Rado Srbin ide u vojnike

Prema sećanjima najstarijih meštana Aleksandrovca, fotografija je načinjena u blizini Stare škole a na njoj se nalaze regruti. Fotografiju je načinio ondašnji prvi srpski fotoreporter Rista Marjanović.
Rista Marjanović je je rodjen u Šapcu 1885 i kao mladić u Beogradu pohadjao Slikarsku školu, gde se, zainteresovao i za rad sa fotografskim aparatom. Prve korake napravio je u glavnom gradu Kraljevine Srbije. Medjutim, izazovi koje su nudili veliki evropski gradovi, poput Beča, Pariza i Berlina, podstakli su ga da krene u tom pravcu.  Usavršavao se najpre u Beču, zatim u Berlinu, da bi se konačno skrasio u Parizu – metropoli evropske i svetske umetnosti. Bio je to za Ristu grad iz snova u kome mu se pružila prilika za vrhunska dostignuća i sopstvenu afirmaciju. Ubrzo je stekao visok ugled što je rezultiralo da 1908. godine postane urednik ilustracije u evropskom izdanju Njujork Herald Tribjuna čije je sedište bilo u glavnom gradu Francuske. Prvi snimci iz tog perioda ovekovečili su masovan odziv srpskog čoveka da krene u boj protiv vekovnih srpskih porobljivača. Da “rado
               Rista Marjanović
Srbin ide u vojnike” nije bila samo propagandna parola i apel za učesšće u predstojećim borbama, već da je to, u stvari, bilo pravo stanje stvari medju srpskim seljaštvom, radništvom i malobrojnom inteligencijom, potvrdjuje veliki broj fotografija koje je snimio neposredno pre polaska na bojište. Na njima se vide kolone ljudi koji sa torbama-šarenicama, punim hleba, sira, belog i crnog luka, pevajući odlaze u svoje ratne jedinice , odakle će, “u ime Boga”, krenuti u pobedonosne okršaje sa dotle nepobedivom osmanlijskom vojskom. Te i kasnije fotografije, snimljene prilikom nezadrživih juriša, naći će se na prvim stranicama mnogih svetskih listova. U mnoštvu fotogtrafija snimljenih 1912, prve ratne godine, posebno mesto zauzimaju one koje je snimio tokom Kumanovske bitke. Dogadjaji koji su se zbivali na tom ratištu ne samo da su na široka vrata ušli u udžbenike srpske nacionalne istorije, već su značajno mesto zauzeli i u svetskoj istoriji ratova. Malo je, medjutim, poznato da su ti dogadjaji ilustrovani fotografijama Riste Marjanovića koje je snimao krećući se u borbenom stroju srpskih jedinica. O ratu na Balkanu izveštavali su i brojni strani dopisnici koji su koristili Ristine fotografije i slali ih svojim redakcijama. Tako su se slike srpskih vojnika i oficira, komandanata sve tri armije i prestolonaslednika Aleksandra Kardjordjevića nalazile na stranicama novina u Beču, Parizu, Berlinu, Londonu i više drugih evropskih gradova. Izveštajima sa ratišta i ustupanjem stranim dopisnicima fotografija sa ratišta, evropskom i svetskom javnom mnjenju je pružena mogućnost da upotpuni sliku o srpskim ljudima, što je značajno doprinelo rastu ugleda Srbije u svetu. Neposredno posle rata Rista se vraća u Pariz gde nastavlja da u Njujork Herald Tribjunu i listovima širom Evrope objavljuje priloge, ilustrovane fotografijama, o balkanskim ratnim zbivanjima. U vreme kada je kao majstor fotografije evropskog formata nastavljao rad u francuskoj metropoli, na pomolu je bio novi rat koji je pretio da zahvati daleko šire područje od ratova vodjenih 1912. i 1913. godine na Balkanu. Prva na udaru predstojećeg svetskog sukoba bila je Srbija. Ovog puta Risti Marjanoviću nije bio potreban nikakav poziv. Ponovo je sa fotoaparatom, svojim najjačim “oružjem”, stao u borbeni stroj svoje zemlje na koju je nasrnula neman Austrougarske, kojoj su se pridružile Nemačka, Bugarska i Turska. “Škljocao” je svakodnevno spravom koja je još uvek nazivama “osmim svetskim čudom”. Kada su austrougraske horde krenule preko Drine da porobe Srbiju, Rista Marjanović se sa srpskom vojskom obreo na Ceru, snimao borbena dejstva, napade i protivnapade, posedanje položaja, ranjenike, zarobljene austrougarske vojnike i starešine. Opus njegovog umetničkog stvaralaštva, medjutim, nije se okončao bitkom na Ceru. Cer je, u stvari, početak ratne hronike vidjene objektivom njegovog foto-aparata. Rista Marjanović je na ratištima bio prisutan i u vreme borbi vodjenih na Drini i Kolubari; snimao je srpske juriše i bezglava odstupanja razbijene austrougarske vojske. Njegova je kamera zabeležila i zverstva koja su, u nemoći da se suprotstave Srbima, Austrijanci počinili nad nedužnim stanovništvom. Te fotografije, čija je autentičnost neporeciva, i danas su svedoci monstruoznosti “civilizovanih” Evropejaca nad srpskom nejači. Nije se Rista razdvajao od svog foto-aparata ni u paklu albanske golgote tokom koje je snimao patnje, stradanja i umiranja do dolaske srpske vojske na Krf. A i na Krfu, mada se tu nije ratovalo, za izuzetnog majstora fotografije bilo je posla preko glave. Na tom ostrvu spasa snimao je iznurene i bolesne, prisustvovao mnogim samrtnim časovima i slikom beležio napore sanitetskih ekipa u pružanju obolelim i ranjenim vojnicima. Na Krfu se, medjutim, završava njegov ratni put jer je Vrhovna komanda odlučila da se vrati u Pariz i odatle, putem odgovarajućih priloga i fotografija upozna savezničke i druge zemlje o herojskoj borbi srpske vojske i zločinima koje su srpski neprijatelji počinili nad civilnim stanovništvom.U skladu sa naredjenjem Vrhovne komande, Rista Marjanović je neumorno prionuo na posao. Ponovo su njegove fotografije krenule u više evropskih i prekomorskih zemalja. Čitaoci u mnogim delovima sveta divili su se herojskoj borbi Srba i zgražavali nad surovostima njihovih neprijatelja. Njegove fotografije su praktično preplavile evropske i američke medije. Rat je još uvek bio u toku kada je, gotovo bez predaha, slao poruke svetu putem autentičnih fotografija, snimljenih na ratištima Srbije, tokom povlačenja iu vreme boravka srpske vojske na Krfu. Objavljivanje fotografija sa odgovarajućim propratnim tekstom, medjutim, nije bio jedini oblik kojim je slao poruke svetu o borbi srpskog naroda. On je u više svetskih metropola organizovao izložbe fotografija koje je snimio tokom svog dobrovoljnog boravka u Vojsci Kraljevine Srbije. Na Solunskom frontu se uveliko ratovalo, počev od 1916. godine, kada je Rista organizovao izložbe ratnih fotografija u Parizu, Londonu i Njujorku. Godine 1917, na primer, u Parizu je organizovana svesaveznička izložba u Luvru koju je otvorio predsednik Francuske Remon Poenkare. Fotografije Riste Marjanovića ostavile su tom prilikom veoma snažne utiske na više hiljada ljudi koji su razgledali ovu svojevrsnu izložbu o ratnim zbivanjima na tlu Evrope.Godinu dana kasnije u Londonu organizuje izložbu u muzeju “Viktorija i Albert” na kojoj su bile izložene fotografije o borbama na Ceru, Drini i Kolubari, zverstvima okupatora, povlačenju srpske vojske i njenom boravku na Krfu. Koliki je značaj u Engleskoj pridavan toj izložbi, najrečitije govori podatak da ga je otvorio lično lord Derbi i da je otvaranju prisustvovao engleski kraljevski par. Posle Londona, izložba je na molbu uglednih američkih ličnosti prikazana i u Njujorku gde je, kao pre toga u Parizu i Londonu, bila jedan od najposećenijih kulturno-istorijskih manifestacija.


      Komentari
0
коментара
Vreme
Važni telefoni

Hitna pomoć 194
              Vatrogasci 193
              Policija 192
              Dom Zdravlja 
              012 254 158
              Zdravstvena apoteka
              012 254 157
              OŠ Rosa Trifunović
              012 254 435
              Mesna kancelarija
              012 254 169
              Mesna zajednica
              012 254 170
              Pošta 012 254 500
              Elektromorava
              012 254 419

                   
Назад на садржај