pismoizprova - aleksandrovac požarevački

Milostivejše pismo vaše pisato u Provu imao samo čas primetiti i razumeti što mi zapovedate i prizreniju našeg sladčajšeg Milana, za kojego ne izostavljam po mojoj dužnosti i želji javiti vašem sijateljstvu, da je sovršeno spokojo svoj nejački duh, koji ne malo smušten mu je bio pri vašem otšestviju juče. Učitelja ovdašnjega po vašoj zapovesti prizvali smo, i kazali mu da više ne dolazi u konak radi straha detinjega, od koga doista nužtno je da se osvobodi. Ja gospodaru u ovom prizreniju mislim i želim onako, kako što bi radio i samo vaše roditeljsko srdce radi Milanovog zdravlja i njegove nauke, ali priznajem dobro, da ovo prvo nuždnije, jerbo zasad dosta mu je i njegove slabosti zdravlja, a još ako mu se k tomu doda stra, koji je već pokazao dejstvije u njemu, to bi bilo za njega sasvim nesnosno i njegovom zdravlju koje želimo opasno. Pritom ako bi mi bilo moguće s lepim načinom, bez usilavenija, pokazivaču mu pomalo, da nezaboravlja ono malo što je počeo. Pritom ostajem s glubočajšim strahopočitanijem celujući blagodetelnu descnicu.

U Požarevcu

6. marta 1826