Karastevan iz Prova - aleksandrovac požarevački

ЛЕКСАНДРОВАЦ
ПОЖАРЕВАЧКИ
А
Иди на садржај


Svake godine, 15. februara odavanjem državnih i vojnih počasti obelezava se Dan državnosti Srbije. Praznuje se na Sretenje, kao spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak.
Istoričar Milenko Vučićević drži da je na orašačkoj ustaničkoj skupštini bilo prisutno oko 300 lica. Danas ce, na osnovu istorijske i memoarske literature, može utvrditi samo prisustvo ovih lica: prota Atanasije Antonijević, Stanoje Glavaš, Hajduk-Veljko Petrović, Vule Ilić-Kolarac, Milisav Lipovac, Đorđic iz Viševca, Jovan Krstović iz Bukovika, Aleksa Dukić, Arsenije Lomo, Tanasko Rajić, Janićije Đurić, knez orašački Marko Savić, trgovacTeodosije Marićević, Aleksa Jakovljević, knez Vićentije Petrović iz Koraćice, knez Matija Jovičić iz Topole, Mihailo Badžak iz Jagnjila, Matija Karatošić iz Kopljara, Milutin Savić iz Garaša, Marko Katić, Petar Dugonjić iz Masleševa, Blagoje i Gliša oba iz Masleševa, Ćira Prokić i Miloje Čekerević iz Masleševa, Stevan Rajaković, Mata Milivojević, Mandić i Milovan Đurić iz Stragara, Andreja Jokić, Rista Đurđezić, Mihailo Manojlović, Paun Čolkć, Matija Milošević, Lazar Milosavljević, Dimitrije Perić, Dimitrije Manojlović, Gavrilo Đurić, Grigorije Marković, — svi iz Topole, Đorđe Dukić, Tanasije Dukić, Jovan Riznić, Sreten, Teofan i Jakov Tomkovići iz Baše, Gaja Ostojić iz Orašca, Petar Kara iz Trešnjevice, Hajduk Mileta iz Glibovca, Hajduk Kara Steva iz Prova, Hajduk Milovan iz Plane, Dimitrije Radović iz Vrbice, Milovan Đurković iz Jagnjila, Miloš Arsenijević iz Dragolja, Janko Račanin iz Rače, Nikodije Dobrić iz Ovsišta, Marko Milosavljević iz Kopljara, Nikola Leka iz Lipovca, Milovan Garašanin iz Lipovca, Radovan Garašanin iz Lipovca, Sima Serdar iz Darosave, Toma Starčević iz Orašca, Jovan Bulatović iz Orašca i Vasa Saramanda iz Bukovika.

Zanimljivi su i izvodi iz knjige Konstantina N. Nenadovića "Kojekude Srbijo" o Karađorđu, prvi put izdate u Beču 1883. "Pa tog dana 24. Januara 1804 god. pođe Kara-Đorđe od kuće samo sam sa svoja 4. momka-čobanina koji su dobro oružani i u Tursko lepo čoano ruo odeveni; trećeg dana 26. Januara, imadne samo 9. momaka, a sedmog dana 30. Januara, na tri Jerarha iskupi do 300. Srba pod oružijem; zapali han u Banji; a potom i u Sibnici i nekoliko Turaka potuče, i pođe svome pobratimu Stanoju Glavašu Harambaši koji je imao četu od 40. po izbor Hajduka, i u kog je četi bio, Vule Ilić iz Smedereva, Hajduk Veljko Petrović, Hajduk Milovan iz Plane, Kara-Steva iz Požarevačke nahije, Milosav Lapovac, Mileta iz Glibovca, Mata Kara-Tošić iz Kopljara, i mnogi drugi znatni hajduci, junaci. Usput sa tim brojem prvi junačni Srba, idući Kara-Đorđe da nađe Stanoja Glavaša, palio je po selima Hanove Turske, i Turke gdi je god koga našao i u putu sreo, ubijao je, i narod na oružije za odbranu česti vere i otečestva pozivao je, i oko sebe skupljo; i izašiljo ljude na sve okolne glavne Srbe; junake, i Knezove da narod u čete zbiraju i da na skupštinu u Orašac 2. Februara na Sretenije Gospodnje dođu. I tako idući Kara-Đorđe, i narod na oružije protivu Turaka podižući, devetog dana započetog svog svetog ustanka dođe u selo Kopljare, tu Stanoja nađe i s’ njime se sastane, koji se sa svojom četom Hajduka, Kara-Đorđevoj vojsci koje je već na broju 2.000 Srba bilo prisojedini; i odatle tog istog dana 1. Februara odu na konak u Orašac; kod Obor Kneza Marka kuće. Orašački Han u kom je 12. Turaka bilo obkole i oni im se predadu, i od nji oduzmu oružije i odelo i zatoče i, a Han zapale".
Ko je bio nas slavni predak ? Prema kazivanju njegove ćerke Teodore 1866. godine, bio je omalenog rasta, širokih grudi, krupnih očiju, osrednjih crnih brkova, uzdignutih obrva, okruglog crnopurastog lica. Svojim junaštvom, Kara-Stevan posebno se istakao u čuvenom boju na Ivankovcu 1805. godine. Po svedočenju Jovana Stanišića iz Ivankovca, koji je u doba boja na Ivankovcu imao 26 godina, a njegovu izjavu zabeležio Isidor Stojanović 26. avgusta 1846. godine. Kara-Stevan iz Prova, je u malom šancu od zapada pobio "bez broja Turke" posekao "i Turčine i ata", i "izneo je 7 rana", a "kad dodje u veliki šanac, zaište onako ranjen "Dajte mi ata da idem da im se osvetim, no ne dade mu njegov gospoda Milenko. Svoje svedočenje iznosi i Ilija Dimitrijević Korić iz Poljane. "Ovom redutu bio je zapovednik buljukbaša Kara-Stevan iz Prova. Sa triju strana napadali su Turci na ovaj okop a Srbi su ih hrabro odbijali. Pojedine, Turske hatlije jurišali su iz strme strane ovog visa. Uskakali su u šanac. Pištolje izbace i onda se maše noža, koga su u zubima nosili. Posle jednog sata klali su se medju sobom Turci i Srbi u otkopu i on pade Turcima u ruke. Zapovednik izgubljenog šanca Kara Stevan iz Prova, okruga požarevačkog, zadobio je 9 rana; ode kući na lečenje, ali se i ne pojavi u ovom kraju na bojnom polju. Valjda je siroma umro od teških rana". O tome je pričala i Kara-Stevanova ćerka Teodora: "U ovome jurišu preskoči jedan turski junak na belom atu s golom sabljom u ruci spolja u šanac, koga Srbi dočekuju živom vatrom iz pušaka, koji polumrtav padne, no u tome padanju udario Kara-Stevana sabljom te ga je tako obranio da su mu se videle džigerice". Junaštvo Kara-Stevana zabeleženo je i u književnim delima. U pesmi Sime Milutinovića-Sarajlije, objavljene u "Serbijanici" 1826. godine pod naslovom "Prvi važni boj" stoji:
                       "U Resavi l'Ivankovac dič'se
                        Razbitijem Afis-pašanijem,
                  
                        Ako slavni Kara-Stevan zgibe,
                        i Milovan, zbiljski vojevavši,"

Posle bitke, Kara-Stevan teško ranjen vratio se u Provo, odakle je otišao u Kličevac kod Milenka Stojkovića gde je umro posle nekoliko dana.


      Komentari
0
коментара
Vreme
Važni telefoni

Hitna pomoć 194
              Vatrogasci 193
              Policija 192
              Dom Zdravlja 
              012 254 158
              Zdravstvena apoteka
              012 254 157
              OŠ Rosa Trifunović
              012 254 435
              Mesna kancelarija
              012 254 169
              Mesna zajednica
              012 254 170
              Pošta 012 254 500
              Elektromorava
              012 254 419

                   
Назад на садржај