Prvobitno sedište banke "Moravska zadruga za kredit i štednju", nekadašnje vlasništvo Tihomira Dimitrijevića predstavlja simbol prestiža Aleksandrovca požarevačkog
Tragovi o postojanju ljudskih naseobina datiraju iz doba neolita. O tome svedoče kamene alatke koje su pronadjene na brdu iznad Aleksndrovca. Kasnije, ovaj deo Srbije na kome se nalazi današnje mesto osvajaju Avari. Da bi, po njihovoj propasti njihovo mesto zuzeli Bugari. Po izbijanju krstaških ratova čitavo Braničevo u trajanju od dva veka bilo je sastavni deo Vizntijskog carstva. Počektom XIII veka, za dominaciju ovim krajem bore se Bugarska i Ugarska. Gde, na kraju u toj borbi Ugari pobedjuju. Tu oni i ostaju, sve do sukoba sa vojskom srpskog kralja Dragutina i Milutina 1291. godine. Ovaj deo srpske srednjovekovne države opstaje sve do 1459. godine kada padamo pod viševekovno ropstvo Turske.
Sve do 1. marta 1893. godine danasnji Aleksandrovac je bio selo i na
geografskim mapama iz tog perioda bio je upisan pod imenima Pro'vo (Prhovo i Prvovo). A onda je ukazom proglasen varosicom i dobio ime Aleksandrovac po Aleksandru Obrenovicu.
Po istorijskim zapisima, pvobitno ime Prvo povezuje se sa cinjenicom da je u odnosu na sva okolna sela prvo postalo i prvo preselilo na "svilajnacki drum". Po nekim predanjima mestana, sakupljenim od strane ucitelja Zivojina Vasica, iduci od Smedereva i Pozarevca ka Cupriji uz dolinu Velike Morave bila je nepregledna suma i lug. Koji su, istovremeno bili i zaklon za tamosnje zitelje mucenih od strane pozarevackih, cuprijskih i smederevskih Turaka. Iz tog razloga, sklanjajuci se od turskog nasilja, dva coveka Prvul i Marko, poceli su da raskrcuju jedan deo sume praveci za sebe kolibe. Prvul je to ucinio u mestu Provcu, a Marko u danasnjem Markovcu. Zbog turskog nasilja, ljudi su bezali kod Prvula ili kod Marka, krceci lug i nastanjivali se i tako postepeno stvarali dva sela.
Ali, Turci nisu mirovali sa svojim zlodelima tako da su zitelji tadasnjeg Pr'ovca morali da napustaju svoja kucista i sele se uz obalu Velike Morave. Na mestu poznatom kao Staro Selo. Pored toga, sa suprotne strane Morave u Sumadiji bilo je manje Turaka, tako da su u slucaju napada mogli svoju zastitu potraziti prelaskom reke. Medjutim, osim Turaka nedace im je stvaralo i vodoplavno tlo. Cudljiv Morava se cesto izlivala i negde krajem XVIII veka, narod je napustio Staro Selo i vratio se i naselio nesto juznije od prvog naselja Prvolovca. Sa promenom mesta promenjeno je i ime u Prvovo a nesto kasnije i u Pr'ovo ili Prhovo.
There are no reviews yet.
Време
Важни телефони
Hitna pomoć 194
Vatrogasci 193
Policija 192
Dom Zdravlja
012 254 158
Zdravstvena apoteka
012 254 157
OŠ Rosa Trifunović
012 254 435
Mesna kancelarija
012 254 169
Mesna zajednica
012 254 170
Pošta 012 254 500
Elektromorava
012 254 419