Манастир Светог Јована - aleksandrovac požarevački

Без обзира, што је иза нас протекао један огроман временски период. Историја Александровца и целог Браничевског округа остала је и даље недовољно истражена и за многе непозата. И у том смислу, свака нова написана реч, свако ново археолошко откриће је један корак напред ка спознавању наших корена. Једна од тих нити су и наши религијски корени. И ево шта каже историја.

Историчар Станоје М. Мијатовић, током свог истрживања ресавског краја, забележио је многа предања, међу којим су и она о црквинама и манастириштима. По једном од њих, дуж десне обале Велике Мораве, некада је било много цркава и манастира. И читава ова област називала се "ресавском Светом Гором". Када је реч о Алаксандровцу, историчар Дејан М. Радовановић напомиње да је по предању на локалитету Јерињак, Иван наводно син "Проклете" Јерине покушао да сазида цркву, али црква се "није дала сазидати" и стално се рушила. То место се у народу зове "Ивина црква".

Свакако, најинтресантнија су она сазнања до којих је дошао историчар Момчило Стојаковић проучавајући "Браничевски тефтер".  Поименични турски попис покрајине Браничево из 1467. године. Он се бави манастиром Светог Јована. Стојаковић каже да је "убележен је уз село Полимерово у Ждрелу (имало је 21) кућу), са мерзом Горње Прахово, сејалиштем села. Годишњи приход од 200 аспри добијао је тимарник од манастира Св. Јована на рачун десетине од винограда и меда. По попису из 1476/78. годишњи приход од манастира износио је 448 акчи. У то време "овде су забележене четири кућуе (две од њих су калуђерске) Вероватно се под ти подразумевао број сеоских кућа.

Село прочитано као Полимерово, биће да је исто што и Кулимирово, а Горње Прахово је Прхово. Према писању М. Младеновића, верује се а је на месту накадашњег Кулимирова настало данашње село Ореовица. Бивше Прхово (Пр'ово, Првово) је крајем 19 . века добило име Александровац. Близину ових места, која повезује и турски извор, потврђује савремене топографске карте: село Ореовица (бивше Кулимирово) лежи на десној овали Ресаве (Ресавчине), десне притоке Велике Морава, док се Александровац (бивше Прхово) налази непосредно на северу. На овом простору би, према томе, требало тражити остатке манастира Светог Јована."